Тврдоглава сам. Упорна. Креативна. Радознала.
Перфекциониста сам. Професор сам српске књижевности и језика. Радим у
основној школи. Обожавам да читам књиге. Често идем у позориште и уживам у
гледању представа. Волим да путујем. Правим квилинг слике. Мама сам Вукану и
Страхињи.
Иначе, волим да радим с децом и некако сам,
одувек знала, да ће то бити мој животни позив… да будем у друштву деце… да
будем просветни радник… да ми задовољство и циљ буду да пренесем знање неким
новим клинцима… Звучи као нека мисија, а после више
од деценије рада
у просвети, сада и знам да је образовати неког заиста мисија… и изазов.
Наставник не стари, он је увек млад уз
децу, јер са децом и он, по ко зна који пут, одраста. Зато се и руководим принципом доживотног учења и
зато се стално усавршавам, не само из области своје уже струке, већ и из неких
других области које ми помажу да будем бољи наставник. Моји
ученици увек могу да рачунају на мене. Трудим се да их научим критичком
размишљању, да их упознам са светом који их чека негде тамо... изван школе.
Учим их да буду истрајни у свему што започну и да буду поносни на све што
постигну, јер је то нешто само њихово. Учим их да воле и негују свој језик, као
и своју националну књижевност. Учим их да, у овом сулудом свету када су се
праве вредности изгубиле, буду добри и поштени људи, јер једино у животу вреди
и рачуна се када неко каже за вас да сте добар човек. У средини у којој живимо,
учим их да негују толеранцију и различитост.
Од
малих ногу сам била много радознала и знала сам да проведем сате и сате
читајући књиге. Данас је неко друго време и много је теже
децу везати за књигу, али је изузетно важно сачувати културу читања, поготово
данас када наша деца све мање читају, а све више су окренута информацијама из
разних извора, а најчешће интернета. Наравно, не треба да бежимо од савремене
технологије, али сигурно можемо и морамо да утичемо на то да развијамо љубав
према књизи.
Увек
сам отворена за иновације у настави и радо их прихватам ако имају циљ да
унапреде и побољшају наставу. У прилог томе често пишем мултимедијалне припреме
које су пуне аудио и видео материјала. Оно што сам научила још од првог дана
рада у просвети то је да наставник мора доћи на час добро припремљен и да посао
просветног радника тражи целог човека. А како сам перфекциониста од рођења, то
најбоље знају моји најближи, таква сам и у свом послу и заиста улажем целу себе
у свој свакодневни рад. Добар сам тимски играч, али сам, без проблема, и индивидуалиста
који ће се снаћи пред било којим изазовом.
Веома сам одговорна, амбициозна и
комуникативна.
Као одељењски
старешина имам одличну комуникацију са својим ученицима и верујем да ме
доживљавају као особу од поверења и резултат тога је да сваки проблем
заједнички решавамо. Мора да се поштује неки ред, али и да се учи. Не спадам у
сујетне наставнике и саслушам увек све што ми замерају ученици. Увек образлажем
своје поступке. Немам проблем ни да признам да нисам била у праву. Моји ученици
увек знају шта од њих очекујем и шта од њих тражим.
Наставник
мора да буде добар човек, да би могао и од својих ученика то исто да тражи.
Мора да буде добар методичар. Мора да воли и добро познаје свој посао. И мора
да буде спреман на изазов, јер образовати неког јесте мисија и изазов, како сам већ рекла на почетку.
Нема коментара:
Постави коментар